Time machine, stora i Čola u studiju Artist At Camera
Tako ponekad kad nam naiđe slobodan trenutčić, nas dvije onda radimo ono što inače nemamo prilike kad zaista “radimo”.
Ili bolje da kažem – VRLO PONEKAD – jer te su prilike zaista rijetke, i za ovih pet godina (otkad postoji Moda i otkad je Tajana Modina fotografkinja i Luiz i Robin) mi smo se zabavile o svom ćeifu možda par puta. Ovo je jedan od tih par i desio vrlo krajem prošle godine, povodom Tajaninog prednovogodišnjeg time machine studija, koji je kombinacija onog s oznakom 54 i prepoznatljivog hippie, retro, disco, abba, austinpowers VAJBA.
Ala ga nabrojah…
Slabo ko čita, pa mogu da pišem gluposti do mile volje 😄 eto jedne dobre strane nečitalačkog sunovrata kojem stremimo posljednjih godina.
Međutim, htjedoh reći da – zahvaljujući okolnostima u kojima imam na raspolaganju fotografski studio i fotografa voljnog da sa mnom budaleše vrlo ponekad – ja konačno mogu da kupujem do mile volje sve one gluposti koje mi nikad u životu neće zatrebati, nego sam eto njima beskrajno i beznadežno oduševljena, a sada ama baš svaku tu notornu glupost mogu da opravdam nekim tematskim fotkanjem u studiju. Tako je bilo i sa ovim kompletom iz Zare, koji je apsolutno brilijantan, ali kuda pobogu u ovoj stori čovjek da se uputi, osim na maskenbal. (stora kao zastor, a ne story 😄)
Ali toliko je to lijepo, i ružno, i izgleda zaista kao stora kojom je onomad kod moje matere bio pregrađen špajz od kuhinje, ili ono bi tapeta, više se ne sjećam, ali to je ta posebna ružnoća, negdje na pola puta između 70ih i 80ih kada je sve postalo beskrajno ružno, od namještaja do odjeće i šop šiškica.
Međutim, postoji nešto tako medeno i cimetasto u toj ružnoći i u ovom kompletu (reprezentativnom predstavniku ondašnje estetike) da sam ja to morala kupiti pošto poto!
A kad sam već kupila i nemam kud u tome nego u studio, i nemam kud sa fotkama osim na Modu, gledajte i vi zakašnjelu prednovogodišnju zamalo reklamicu za moju fotografkinju i čaroliju koju ona stvara, a za koju bih vjerovatno trebala smisliti neki preurban opis, ali da me ubiješ meni ništa na pamet ne pada nego stih Zdravka Čolića “s tobom je nešto drugo…” da me lijepo sramota što ne znam otkud mi to, ja i nisam neki Čolin fan, ali eto prazna glava i samo to u njoj.
Stora i Zdravko.
